TEKSTOVI I KOLUMNE

Vladimir Arsenijević za Nedeljnik: Pismo idealnom čitaocu – O pisanju iz stomaka zveri i teroru pluskvamperfekta

 Dragi idealni čitaoče,

pišem ti iako, iskreno, ne znam ko si. Ponekad sumnjam u tebe; nisam siguran čak ni da postojiš. Pa ipak, osećam da ti dugujem jedno objašnjenje barem onoliko koliko ga dugujem i samome sebi.

Naime, tokom poslednjih godinu i po dana ponovo sam napisao knjigu koju sam već jednom objavio. Bilo je to 1997. godine a knjiga se zvala „Anđela“. Danas ona, u novom, izmenjenom i proširenom izdanju, nosi i drugačiji naslov: „Ti i ja, Anđela“. Reč je o drugom delu nekad davno započete tetralogije „Cloaca Maxima – sapunska opera“.

Kada sam 1994. objavio „U potpalublju“, svoj prvi roman a ujedno i prvi deo gorespomenutog četvoroknjižja, nisam imao razloga da mislim da će pola godine kasnije on dobiti NIN-ovu nagradu, postati bestseler, biti preveden na dvadesetak jezika i adaptiran u jednako uspešnu pozorišnu predstavu. Kriza koja me je sačekala već tu, na samom početku, bila je posledica onoga što se u muzičkom svetu naziva „sindromom drugog albuma“. S tim što je u mom slučaju, zahvaljujući dodatnom efektu tzv. istorijskih okolnosti, ta kriza bila samo utoliko dublja i teža.

Dalje pročitajte OVDE

Vladimir Arsenijević za Telegram: Kako su Francuzi, terorizmu unatoč, posramili svoju ekstremnu desnicu

Usred 11. arondismana, duž pročelja zgrade na uglu, nalaze se, jedan do drugog, dva tipična pariška restorana. Običnost njihovih naziva – Sushi Maki i La Belle Equipe – lako može zavarati. Međutim, danas i ovdje, u glavnom gradu Francuske, oni nose jasnu tragičnu auru.

Iako sve oko nas izgleda prilično uobičajeno – jutro je, veliki grad je sve življi, prodavaonice se otvaraju, a iz minute u minutu na ulicama je sve više vozila i ljudi – utilitarno sive metalne rolete na izlozima ova dva restorana, kao i more istopljenih svijeća, fotografija žrtava nedavnog masakra, poruka na raznim svjetskim jezicima, crteža i svih tih buketa cvijeća oko njih, uvjerljivo svjedoče da stvari ovdje nisu onoliko uobičajene koliko možda na prvi pogled izgledaju.

Bila je topla večer tog petka, 13. studenoga. Vrtovi oba restorana bili su ispunjeni ljudima kada se točno u 21.36 sati ispred njih zaustavilo vozilo. Iz njega su izašla dvojica naoružanih terorista i zapucala direktno u masu. Napad na raskršću Rue Faidherbea i Rue de Charronea trajao je samo nekoliko minuta. Ipak, i to je bilo dovoljno da u njemu pogine 19 ljudi. Pokolj je prestao naglo kao što je i počeo, a dvojica terorista brzo su pobjegli automobilom s poprišta zločina.

Dalje pročitajte OVDE

Vladimir Arsenijević za Telegram: Magistrala lične sreće

Vladimir Arsenijević donosi svoj iscrpan dnevnik o danima krajem mjeseca rujna koje je, u pratnji vodećeg njemačkog islamologa iranskog porijekla Navida Kermanija, proveo hodajući balkanskom izbjegličkom rutom.

Dalje pročitajte OVDE

Print this pageEmail this to someoneShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn