U petak i subotu, 6. i 7. septembra, KROKODIL će se predstaviti na Međunarodnom književnom festivalu u Berlinu (internationales literaturfestival berlin ili ilb), jednoj od najvećih i najznačajnijih evropskih književnih manifestacija. S velikim ponosom, dakle, najavljujemo program pod nazivom “Spaces of Freedom: Unlearning History. Showcasing Female Literary Creativity of the Western Balkans”.

U okviru dvodnevnog programa predstavićemo istaknute autorke iz šest zemalja Zapadnog Balkana, posvećene književnosti koliko i društvenom pa i političkom angažmanu i aktivizmu. U pitanju su Rumena Bužarovska iz Severne Makedonije, Barbara Delać iz Crne Gore, Diana Čuli iz Albanije, Barbi Marković iz Srbije, Lejla Kalamujić iz BiH i Adelina Teršani iz Kosova.

Program će moderirati Mima Simić a pored autorki iz regiona nastupiće i Ane Paška s mini-koncertom kao i Ivana Sajko s performansom “This is not a performance about your beauty”. Milena Berić i Frauke Zeebas moderiraće debate “Revolution and Democracy are feminine…” i “… And so are Culture and Participation”.

PRVO VEČE

Petak, 6. septembar 2024, 20:00

Seitenbuehne u Haus der Berliner Festspiele

Učestvuju: Rumena Bužarovska, Diana Çuli, Barbara Delać, Lejla Kalamujić, Barbi Marković, Ane Paška i Adelina Tershani

Moderator: Mima Simić

Karte: https://tickets.kbb.eu/kbb.webshop/webticket/bestseatselect?eventId=14594&el=true

Tokom dinamičnog programa od 130 minuta, biće predstavljene šest autorki: Diana Çuli iz Albanije, Adelina Tershani iz Kosova, Rumena Bužarovska iz Severne Makedonije, Lejla Kalamujić iz Bosne i Hercegovine, Barbara Delać iz Crne Gore i Barbi Marković iz Srbije/ Austrije kroz kombinaciju živih čitanja na izvornim jezicima uz titlove na engleskom i kratke intervjue na bini. Pauza u sred programa biće rezervisana za hrvatsku muzičku inovatoricu Ane Pašku i njen jedinstveni muzičko-scenski ritual koji spaja teatar, muziku, tekst i video u nove performativne forme, stvarajući njen prepoznatljiv i autentičan stil. Program vodi Mima Simić, sama uspešna autorka i prevoditeljka, kao i posvećena LGBTQI aktivistkinja koja je takođe redovna, idiosinkratska i omiljena voditeljka KROKODIL festivala u Beogradu.

DRUGO VEČE

Subota, 7. septembar, Back stage u Haus der Berliner Festspiele, 18:00

RAZGOVOR 1. REVOLUTION AND DEMOCRACY ARE FEMININE…

Moderator: Milena Berić

Učestvuju: Rumena Bužarovska, Diana Çuli, Mima Simić i Adelina Tërshani

Razgovori će se odvijati na engleskom jeziku.

Karte: https://tickets.kbb.eu/kbb.webshop/webticket/bestseatselect?eventId=14618&el=true

U većini evropskih jezika reči Revolucija i Demokratija su ženskog roda, ali zvanične istorije i političke teorije vezuju takve događaje – društvene i političke transformacije za muške figure, muške glasove, muške vrednosti i tonove.

Arabsko proleće, na primer, nije bio prvi put kada su žene iz arapskih zemalja preuzele liderske uloge u populističkim ustancima. Još od Egipatske revolucije 1919. godine protiv britanske okupacije, žene na Bliskom istoku su igrale ključne uloge u političkim pokretima i masovnim protestima. Naime, žene su činile značajan deo uličnih protestanata tokom Alžirske revolucije 1960-ih, Iranske revolucije 1979. godine, i u Palestini tokom Prve Intifade. I pored njihovog učešća u prošlim revolucijama, bilo protiv domaćih diktatora ili stranih okupatora, žene još uvek nisu postigle nivo političke reprezentacije. Njihove društvene i političke pozicije ostaju u velikoj meri nepromenjene uprkos njihovim žrtvama.

Feminističke aktivistkinje u Jugoslaviji su igrale važnu ulogu u društvenoj i političkoj transformaciji čitavog društva. Jugoslovenski savez žena je osnovan u septembru 1919. godine, a Ženska antifasistička fronta Jugoslavije 1942. godine, koja je sprovodila novu jednakost između žena i muškaraca zakonski odobrenu od strane države. Tokom raspada Jugoslavije, feminističke aktivistkinje su bile poznate po svojim naporima da donesu mir i solidarnost u region. Antiratni aktivizam žena u Srbiji je igrao ključnu ulogu u alternativnom političkom prostoru Srbije. To je bio jedan od najtraumatičnijih perioda koje je neko mogao doživeti. Solidarnost i organska saradnja između feminističkih aktivistkinja na Kosovu i u Srbiji koja je prevladavala tokom konflikta predstavlja politički odbacivanje opresivnih državnih naređenja i služila kao „alternativna scena“ i ambiciozan okvir za aktivizam. Bez učešća žena u društvenim i političkim institucijama, nacije nisu sposobne da razviju zdrave i održive demokratije. Kao rezultat toga, demokratija iznova izmiče mnogim nacijama danas.

Danas se svet suočava sa izazovima kakve nikada ranije nije imao. Ovi izazovi zahtevaju nove tehnike i inovativne pristupe rešavanju apokaliptičnih transformacija sa kojima se suočavamo. To zahteva najviše nivoe empatije, ljubavi, solidarnosti i mekih veština od visokih političara do običnih ljudi.

Hoće li žene promeniti svet?

RAZGOVOR 2. …AND SO ARE CULTURE AND PARTICIPATION

Moderator: Frauke Seebass

Učestvuju: Lejla Kalamujić, Barbi Marković, Barbara Delać, Ivana Sajko

Razgovori će se odvijati na engleskom jeziku.

Poput reči „Demokratija“ i „Revolucija“, gramatički rod reči „Kultura“ i „Participacija“ je ženskog roda u većini evropskih jezika, što nenamerno naglašava značaj uključivanja različitih perspektiva u domenima koji su tradicionalno dominirani muškim glasovima i čitanjima.

Mirovni sporazumi imaju značajno veću stopu uspeha ako su žene uključene u sve faze pregovora, a žene – i muškarci koji se protive muškim stereotipima – nalaze svoje društvene uloge umanjene u suočavanju sa nasilnim sukobima i autokratizacijom. Mirne zajednice zahtevaju prostore za sve da se bave pitanjima koja se tiču njihovih života i živahna okruženja za civilno društvo da ospori dominantne narative. Izgradnja demokratske otpornosti je važnija nego ikad, s obzirom na opadanje demokratije širom sveta i izazove sa kojima se demokratije suočavaju iznutra i spolja. Temeljno promenjen informativni prostor pojačava maligni uticaj sila koje nastoje da posiju nepovjerenje, uz pomoć profitno orijentisanih algoritama koji dominiraju društvenim mrežama i nedostatka neophodnog nadzora i obrazovanja.

Zbog nekompletnog demokratskog prelaza, društva na Zapadnom Balkanu suočavaju se sa brojnim izazovima i potrebama koje direktno utiču na razvoj demokratije, stvarajući začarani krug. Osnovna prava građana, kao što su ljudsko dostojanstvo, lična integritet, sloboda mišljenja, religije, izražavanja, informacije i nediskriminacija, namerno su ograničena kako bi se omogućila autokratska praksa. Aktivno učešće može poslužiti kao antidot za umor od prekomernog izlaganja. Angažovanje, udruživanje snaga i osnaživanje drugih je motor koji pokreće demokratiju i može biti moćno iskustvo koje zauvek menja percepciju građanstva. Stoga je posebno važno ohrabrivati mlade ljude da preuzmu aktivnu ulogu u demokratskim strukturama gde one postoje i da rade na promenama gde su potisnute.

Kultura može imati snažan uticaj na demokratsku sigurnost na nekoliko različitih nivoa. Akademska literatura identifikuje najmanje šest socijalnih efekata participacije u kulturi koji su ključni elementi kulturnog građanstva, što doprinosi pravu građana da oblikuju društvo: poboljšanje razumevanja i sposobnosti za delovanje; stvaranje i očuvanje identiteta; modifikacija vrednosti i preferencija za kolektivni izbor; izgradnja socijalne kohezije; doprinos razvoju zajednice; i podsticanje građanske participacije. Kultura je takođe osnovni element šire misije Evropske unije u oblasti demokratije, društva i ekonomije. Kulturna baština zemalja WB dodatno obogaćuje kulturnu raznovrsnost zajedničke evropske baštine, a akteri civilnog društva angažovani u kulturi igraju važnu ulogu u zaštiti i očuvanju ove baštine, podsticanju dijaloga i tolerancije, i unapređenju kulture i kreativnih industrija u vrhu socio-ekonomskog razvoja.

Kulturna produkcija može stoga ojačati participativne demokratije i proces evropske unifikacije. Gde se prostori za angažovanje smanjuju i aktivno marginalizuju od strane onih na vlasti, kulturni prostori i susreti često pružaju poslednje utočište od straha i mržnje koji dominiraju javnim diskursom. Nijedna autokratija u istoriji nije uspela da potpuno suzbiju umetničke izraze otpora ili veze stvorene kroz zajedničke kulturne prakse među navodnim neprijateljima. Ove veze postaju polazne tačke za umetnike i kulturne aktiviste da ospore dominantne narative i percepcije, i uprkos cenzuri i klevetama koje posebno pogađaju feminističke aktivistkinje, one hrabro brane poslednje prostore za participaciju i saradnju.