Nedavno sam (u periodu od 24 do 27. marta) posetio Ukrajinu, četvrti put od februara 2022, i početka sveobuhvatne ruske agresije na ovu fascinantnu i tragičnu zemlju. Ovog puta, međutim, za razliku od svih prethodnih, zadržao sam se u Užgorodu, najzapadnijem i ujedno najmirnijem ukrajinskom gradu, koji se nalazi na tromeđi s Mađarskom i Slovačkom. Za razliku od svih prethodnih putovanja, kada smo, u ime Udruženja KROKODIL, Milan Adnađ, Andrij Ljubka i ja nosili i distribuirali humanitarnu pomoć u gradove i mesta na istoku i jugu zemlje kao što su Harkiv, Bliznjuki i Herson prevaljujući na hiljade kilometara beskrajnih ukrajinskih prostranstava, i kada je naša prevashodna ambicija bila da što pre stignemo do intenzivnim ratnim dejstvima ugroženih građana što je, naravno, podrazumevalo višednevne vožnje uz povremene pauze na benzinskim stanicama, život na hot-dogovima i beskrajnim količinama kafe za poneti kao i spavanje po jeftinim motelima ili na automobilskim sedištima, uz česte zvukove sirena koje su oglašavale vazdušne napade i jeziva suočavanja s usputnim mestima poput Borodjanke ili Buče, potpuno razorenim ratnim dejstvima, ovog puta smo imali prilike da se zadržimo u mirnom, ratom nezahvaćenom Užgorodu. To nam je konačno omogućilo da vidimo i upoznamo ponešto od ovog grada iz kog smo svaki put otpočinjali naše gigantske humanitarne epopeje ali ujedno i da istinski osetimo atmosferu koja u ukrajinskom društvu vlada nakon oštrog geopolitičkog potresa izazvanog dolaskom na vlast u SAD Donalda Trampa i njegove brutalne ekipe sastavljene od Big Tech oligarha i američkih ultra-desničara te ničim prikriveno svrstavanje jedine zapadne supersile uz Rusiju i njene imperijalističke namere.

U Užgorod smo ovog puta doputovali kako bismo održali drugi sastanak srpsko-ukrajinskog CSO Foruma koji smo nazvali LIBERTE EGALITE SOLIDARITE. S. nama je bila grupa predstavnika nevladinih organizacija iz Srbije koji će provesti dva dana u susretima s predstavnicima ukrajinskih nevladinih organizacija, prevashodno onima koje se bave vladavinom prava, tranzicionom pravdom, post-konfliktnim pitanjima, manjinskom problematikom i drugim sličnim temama i iskustvima koje delimo, kako bi aktivno radili na uspostavljanju bliskije saradnje između civilnog sektora dve zemlje. Kao što smo pretpostavljali, a uostalom i već imali prilike da vidimo prilikom prvog susreta u okviru ovog foruma, koji se održao u decembru prošle godine na Paliću, i ovaj užgorodski susret je prošao u fenomenalnoj atmosferi. Za dva dana sastanaka stvoreno je mnogo fenomenalnih kontakata te izneseno pregršt sjajnih ideja  za zajedničke aktivnosti koje bi, kad jednom budu pokrenute i realizovane, svakako mogle, pa i morale, da doprinesu dodatnom zbližavanju ova dva veštom propagandnom manipulacijom uzajamno otuđena društva.

Ono nešto malo slobodnog vremena koje nam je stajalo na raspolaganju iskoristili smo da obilazimo grad. Dolazak proleća u Užgorod doslovno je koincidirao s našim kratkim boravkom tamo pa smo uživali u dugim šetnjama, trčanju pored reke Už, posmatranju lepih ljudi na ulicama pešačke zone u centru, uživanju u kafi i pecivima u prijatnim kafićima. Nismo naravno propustili da obiđemo Kalvariju, groblje na kom su sahranjeni svi žitelji Užgoroda koji su dali živote u tekućem ratu za slobodu, kao i neke od glavnih kulturnih i istorijskih spomenika ovog grada, na sve moguće načine upijajući atmosferu Užgoroda koji dosta uspešno dočarava kakva bi stvarnost mogla da bude i drugde u Ukrajini kada bi se samo ovoj zemlji i njenom društvu dozvolilo da se slobodno i u nahođenju sa sopstvenim namerama i zamislima o budućnosti razvijaju. Upravo kao i sve suverene zemlje.

Da to nije slučaj, na žalost znamo veoma dobro.

Naša poseta koincidirala je takođe s nastupom Serhija Žadana u nekadašnjoj užgorodskoj sinagogi. Sa Serhijem smo 2022. raznosili humanitarnu pomoć po Harkivu a ovog puta smo dobili priliku da ga vidimo na delu kao najistaknutijeg ukrajinskog pesnika današnjice i živog simbola dugotrajne borbe za slobodu. Pred prepunom dvoranom od 500 mesta (ulaznice od 15 evra su doslovno planule putem online-prodaje za samo nekoliko sati) nastupao je sa sebi svojstvenom kombinacijom odbrambenog žara i pesničke slojevitosti te humanitarnog aktivizma a publika je svaku njegovu reč dočekivala kao proročanstvo ili melem na odveć bolnu ranu koja nikako da zaraste. Ovakvu moć poezije i pesnika nisam imao prilike da vidim odavno. Ili bi možda preciznije bilo reći: nikada. A vredno je napomenuti za one koji to ne znaju da Serhij ni po čemu ne odgovara zamisli nacionalnog pesnika po balkanskom modelu – u dosluhu je s vremenom u kom živi, često nastupa i sa svojim punk-bendom i na različite način otelovljuje sklonost Ukrajinaca ka savremenosti koja kao da im uvek izmakne iz ruku delovanjem sila snažnijih od njih koje se neprestano sudaraju iznad njihovih glava i domašaja.

I još samo nešto: uskoro ćemo raspisati četvrtu rundu sakupljanja humanitarne pomoći. Ovog puta sakupljaćemo sredstva i stvari za jednu obrazovnu ustanovu u gradu Gluhiv na reci Esman u Sumskoj oblasti. Iskreno se nadam da će se građani još jednom odazvati našem pozivu da doniraju za unesrećene ukrajinske građane u ratom zahvaćenim oblastima i da ćemo uskoro moći da pođemo na još jedno dugo putovanje kroz ovu fenomenalnu zemlju koju smo u međuvremenu beskrajno i zauvek zavoleli.

Napisao Vladimir Arsenijević