Iz Zahonjija smo prema mađarsko-ukrajinskoj granici pošli u osam po mađarskom i našem, a devet sati po ukrajinskom vremenu. Obe strane prelaza prešli smo srazmerno lako, baš kako smo i očekivali, s tim što nas je na ukrajinskoj strani sačekala već nama poznata procedura – otisci svih deset prstiju, fotografisanje iz anfasa i profila – i tek onda smo mogli da se uputimo prema Užgorodu. Tu smo se našli s Andriyjem, a potom i sa drugima s kojima ćemo poći na ovo dugo putovanje. Putujemo, naime, u konvoju od deset džipova koja je Andriy lično kupio od donacija građana i prijatelja kako iz Ukrajine tako i iz drugih zemalja i koji će biti donirani ukrajinskoj vojsci na frontu na istoku zemlje. Humanitarnu pomoć za socijalni centar u Bliznjukiju istovarili smo iz našeg teretnog vozila i utovarili u vozila iz konvoja, a potom se zaputili prema magacinu centralne pošte u Užgorodu, gde smo u naš kombi utovarili kontingent od četiri stotine knjiga namenjenih ukrajinskoj zajednici u Srbiji, koje su odmah potom krenule put Beograda. Sad nas čeka dugo putovanje ka istoku na koje polazimo u osam sati uveče. Vozićemo neprekidno 24 sata sve do opštine Bliznjuki, koja se nalazi između Harkova i Donbasa, uz samu liniju fronta. Tamo ćemo predati našu sakupljenu humanitarnu pomoć i prenoćiti u dečijem obdaništu koje nam je ljubazno omogućilo smeštaj, a već rano narednog jutra nastavićemo prema Donbasu gde će vozila iz konvoja biti predana na korišćenje različitim jedinicama ukrajinske vojske. Proći ćemo čitavim Donbasom sve do Zaporožja, nakon čega ćemo se vratiti u Užgorod na krajnji zapad Ukrajine. Ukupno ćemo preći 3200 kilometara i tokom svih tih dana i noći koje ćemo provesti na ovom putovanju spavaćemo zapravo samo jednom – u već spomenutom obdaništu u Bliznjukiju. Zato sada koristimo preostale sate do odlaska da odmorimo i prikupimo snagu za dug i neizvestan put u ratom zahvaćene delove Ukrajine.